Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da očekuje da zakon o planiranju i izgradnji bude u parlamentu do kraja avgusta, a usvojen najkasnije početkom septembra.
Mihajlović je rekla da bi zakon o planiranju i izgradnji trebalo Srbiji da omogući, bilo da su u pitanju domaći ili strani investitori, da na građevinsku dozvolu ne čekaju 260, nego 26 dana i najavila postojanje "jednog šaltera".
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji počela je danas i trajaće do 20. avgusta.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Predstavljamo vam osnovne izmene ovog dugoočekivanog dokumenta.
Budžetski fond za energetsku efikasnost
Zakonom je propisano da biti osnovan budžetski fond cilju unapređenja energetske efikasnosti u zgradarstvu, radi evidencije sredstava namenjenih finansiranju unapređenja energetske efikasnosti, osniva se budžetski fond.
Budžetskim fondom upravlja ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Sredstva za finansiranje Budžetskog fonda obezbeđuju se: iz aproprijacija u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu, donacija, kredita.
Objedinjena procedura za izdavanje dozvola
Objedinjena procedura je novina u zakonu. Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave dužni su da odrede organ ili službu u svom sastavu, koja će sprovoditi objedinjenu proceduru za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole, prijavu radova i izdavanje upotrebne dozvole, kao i za pribavljanje posebnih uslova, isprava i dugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti.
Sve uslove i dokaze, uključujući i one koje izdaju komunalna preduzeća, neće pribavljati investitor, već nadležna služba. Dakle, objedinjena procedura novina je u predloženom zakonu. Lokacijski uslovi izdavaće se u roku od najviše 23 dana od podnošenja zahteva, građevinska dozvola za tri dana, potvrda o prijavi radova odmah, upotrebna dozvola - tri dana.
Do sada su investitori plaćali razne parafiskalne namete da bi došli do građevinske dozvole. Ubuduće će to biti samo stvarni troškovi. Više neće postojati naknada za uređenje zemljišta već doprinos koji predstavlja stvarni trošak opremanja lokacije. Tu obavezu investitor mora da reguliše pre prijave radova, jednokratno, sa popustom od najmanje 30 odsto (veći popust može da odobri lokalna samouprava) ili na najmanje 60 mesečnih rata. Izmenama i dopunama zakona predviđena je formula za obračun, ali i ograničenja, koja će morati da primenjuju lokalne samouprave. Tako doprinos za uređenje zemljišta u Beogradu ne može da premaši 25.000 dinara, što je pojeftinjenje od 48 odsto.
Nadležni organ je dužan da objedinjenu proceduru sprovodi tako što vodi elektronsku, javno dostupnu bazu podataka o toku svakog pojedinačnog predmeta, od podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, do izdavanja upotrebne dozvole, koja sadrži i skenirana akta pribavljena i izdata u toj proceduri
Agencija za privredne registre vodi jedinstvenu, centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka, u kojoj su objedinjeni podaci iz svih registara objedinjenih procedura na teritoriji Republike Srbije, kao i skenirana akta sadržana u tim registrima, preko Registratora centralne evidencije.
Glavni gradski urbanista
Glavni gradski urbanista koordinira izradu planskih dokumenata i vrši koordinaciju rada između organa nadležnog za poslove urbanizma i javnih preduzeća i drugih institucija uključenih u postupke izrade i donošenja planskih dokumenata.
Glavni gradski urbanista je po funkciji predsednik komisije za planove, i postavlja se na period od četiri godine.
Pretvaranje prava korišćenja zemljišta u pravo svojine uz naknadu
Pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu važi za privredna društva u restrukturiranju; sportska društva ili udruženja građana; lica koja su stekla građevinsko zemljište koje je bilo deo imovine na kome su nosioci prava korišćenja bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija; lica koja su stekla pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini radi izgradnje, u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa, a koje nije privedeno nameni, a u zakonskom roku su podneli zahtev za konverziju je zemljište u javnoj svojini Republike Srbije.
Naknada predstavlja tržišnu vrednost građevinskog zemljišta u momentu podnošenja zahteva, obračunata na osnovu prosečne cena kvadratnog metra zemljišta u odgovarajućoj u zoni, u skladu s propisima kojima se uređuje porez na imovinu.
Naknada se plaća u 120 jednakih mesečnih rata, a ukoliko se plaćanje vrši jednokratno, naknada se eskontuje za 50% od utvrđene vrednosti.
Pre pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine u skladu sa ovim zakonom, može se ostvariti pravo na izgradnju u skladu sa važećim planskim dokumentom, a kao dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u postupku izdavanja građevinske i upotrebne dozvole priznaje se pravo korišćenja upisano u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima u korist tog investitora.
Pravo na izgradnju može se ostvariti do 31. decembra 2016. godine.
