Izmene Zakona o planiranju i izgradnji koje su stupile na snagu skratiće postupak dobijanja građevinske dozvole na 100 dana i eliminisati 20 administrativnih koraka u ovoj proceduri, ali je propuštena prilika da se značajnije smanje troškovi pribavljanja odobrenja za gradnju, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
U Srbiji je u proseku potrebno 264 dana da se počne sa gradnjom, po čemu smo 186. od 189 zemalja na „Duing biznis“ (Doing Business) listi „Svetske banke“.
Imajući u vidu da je prošle godine izdato 7.500 građevinskih dozvola, skraćivanje dugotrajne procedure za oko 165 dana uštedelo bi našoj zemlji 1,2 miliona dana za brži razvoj i povećalo bruto domaći proizvod za dva odsto, navode u toj poslovnoj asocijaciji. Najveći doprinos bržem dobijanju dozvola daće, kako se procenjuje, objedinjena procedura-takozvani jednošalterski sistem.
Građani i privreda zahtev za dozvolu predavaće lokalnoj samoupravi (odnosno Ministarstvu kod većih investicija), koja će za njih pribavljati uslove za gradnju, podsećaju u NALED-u. Svi koji žele da grade ubuduće neće više morati da odlaze na šaltere javnih preduzeća koji su bili jedno od uskih grla procedure.
Rokovi za rešavanje zahteva su skraćeni, a dodatni impuls odgovornijem postupanju državnih organa daće odredba koja lokalnu samoupravu obavezuje da pokreće postupke protiv službenika institucija i javnih preduzeća ako ne poštuju zakonske rokove.
Upis objekta u katastar biće obavljan po službenoj dužnosti i trajaće najviše sedam dana umesto dosadašnjih 45. Očekuje se da će veliki broj lokacija biti „otključan“ jer će zabrana gradnje do donošenja Plana detaljne regulacije biti ograničena na 12 meseci, dok je do sada mogla da traje neograničeno.
Propisan je jednostavniji postupak za izgradnju objekata gde je investitor javni sektor tako da se sada može očekivati brža izgadnja saobraćajnica, vodovodne, kanalizacione i druge infrastrukture.
S druge strane, parlament nije usvojio predlog da se limitira iznos naknade za uređenje građevinskog zemljišta, koja je dizala cenu gradnje i do 400 evra po kvadratu. Raspon ove naknade među gradovima Srbije ide i do 1:67 i najčešće ne održava realnu cenu uređenja zemljišta, navedeno je u saopštenju NALED-a.
