Prvobitni šok zbog visokih poreza na imovinu koji su doživeli oni što nisu platili treću ovogodišnju ratu, uskoro bi mogao da zameni novi – zbog visokih kamata i kazni. Rok za plaćanje istekao je 14. avgusta, a od jula na snazi je novi zakon o poreskom postupku koji za takve prekršaje i za fizička lica predviđa kaznu do 50.000 dinara. Ipak, kazna se izriče tek posle sudskog postupka. Za sada poreznici šalju opomene.
Za sobičak u baraci staroj sedam decenija, u centru Zemuna, njen vlasnik za porez mora da izdvoji 5.000 dinara, što je, kaže, polovina njegovog mesečnog budžeta.
"Ako je ovo stan sa ovakvim prilazom, nek izvoli ko hoće, ja ne kažem – ja drugi nemam", priča Čedomir Džido.
U gradskoj upravi prihoda kažu da su samo sproveli zakon po kome su zona i broj kvadrata odlučujući za visinu poreza.
"Velika razlika između oporezivanja poreza na imovinu, od ove godine je element koji je isključen, to su elementi koji utiču na kvalitet objekta", objašnjava Slavica Gvozdić iz beogradske uprave prihoda.
Svi koji nisu platili treću ratu do kraja iduće nedelje dobiće opomene, za oko 13.000 Novobeograđana one su već poslate. U ostalim gradovima Srbije najčešće opominju veće dužnike. U Kragujevcu se svaki treći građanin posle opomene žalio, a bilo je i kompromisnih rešenja.
"Sedamdeset zahteva za odloženo plaćanje je za iste opomene, a oko 10 ugovora je sklopljeno za odloženo plaćanje", ističe Sanja Stanojević iz kragujevačke uprave prihoda.
U makazama tri zakona koja uređuju ovu oblast, lokalni poreznici, od čije efikasnosti zavisi punjenje opštinskih budžeta, poštuju svaku odredbu.
Tako, Zakon o poreskom postupku propisuje kaznu od 50.000 dinara, ali se ona zbog Zakona o prekršajnom postupku ne sprovodi automatski.
"To znači da poreska administracija za ovakve slučajeve dostavlja zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kod nadležnog prekršajnog suda, jer su od 1. marta svi prekršaji u nadležnosti prekršajnih sudova", objašnjava Slavica Gvozdić.
Najniža kazna po presudi može biti 5.000 dinara. Zatezna kamata koja se obračunava već od prvog dana prekoračenja roka plaćanja, zavisi od kretanja referentne kamatne stope koju određuje Narodna banka.
"Sada je ta referentna stopa dostigla minimum, svega osam i po odsto, na to se dodaje 10 procentnih poena – to je 18,5 odsto. Dakle, ja ne pamtim da je ikada bila niža ta kamatna stopa, međutim, ona je i dalje visoka", istakao je privredni savetnik Andrija Jovičić.
Za one koji obaveze redovno izmiruju važna informacija je da rok za plaćanje poreza ističe 45. dana po isteku tromesečja.
U godini koja nije prestupna poput ove to su bili 14. februar, 15. maj i 14. avgust. Poslednja prilika za redovne platiše je 14. novembar.
