Godina koja polako ostaje za nama donela je na tržištu nekretnina Srbije velike promene. Pre svega usvojen i detaljno sprovođen Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti pobrinuo se da brojne agencije za nekretnine zatvore svoja vrata i prepuste trku u poslovanju drugima. Potpisivanje ugovora o posredovanju, kao i njegova evidencija, već je postala obaveza za svaku agenciju, a pitanje visine agencijske provizije zavisi od grada do grada. Beogradske agencije, u najvećem broju slučajeva, proviziju naplaćuju i od kupca i od prodavca, dok u ostalim gradovima Srbije nije bilo većih promena, pa je kao i pre naplaćuju od prodavca.
Osim novina u posredovanju, visina poreza na dodatu vrednost (PDV) povećana je sa 8 na 10 odsto kod kupovine stambenih, tj. sa 18% na 20% kod kupovine poslovnih prostora. I to nije sve.
Sa dolaskom jeseni, osvanula su i nova pravila za overavanje kupoprodajnih ugovora, pa su poslove sudova preuzeli javni beležnici, poznatiji kao notari. Njihove usluge naplaćuju se uz pomoć bodova, gde jedan bod iznosi 150 dinara + PDV. Jedni smatraju da je overa dokumenata sada mnogo skuplja, drugi su zadovoljni što konačno neće morati da stoje u redovima i čekaju pečat, a mi se pitamo šta se, uprkos svemu ovome, dešava sa cenama nekretnina?!
Čini se da je čitava zbrka oko novina na tržištu i Zakona cene nekretnina gurnula u stranu. Međutim, prometa u Srbiji i dalje ima, kupuju se stambene jedinice mnogo više nego kuće, a cena novogradnje u blagom su porastu.
Novogradnja ove godine skuplja za oko 3.6 odsto u odnosu na kraj 2013.
Cene stanova novogradnje u Srbiji, u prvom polugodištu 2014. godine, u odnosu na prosečne cene stanova u drugom polugodištu 2013. godine, porasle su za 4,9% podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Uzimajući u obzir promenu kursa evra u tom periodu, može se reći da su cene veće za oko 3,6 odsto u odnosu na drugo polugodište 2013. godine.
Najveća prosečna cena novogradnje, u ovom periodu, ugovorena je u Beogradu i iznosi 176.055 dinara, što predstavlja povećanje od 5,7%. Napomonućemo i to da je prosečna površina prodatih stanova novogradnje u prvom delu 2014. godine 54m², dok je u Čačku očigledna potražnja za većim stanovima, jer se prosečna površina prodatih stanova kreće do 101 m².
U Beogradu najtraženija cena kvadrata oko 1.000 evra
Pad cena nekretnina, poslednjih godina, najviše se osetio na beogradskom tržištu jer su one ovde i bile u priličnom porastu. Ako se osvrnemo na proteklu godinu možemo reći da još uvek ima onih investitora koji novoizgrađene stanove, naročito na centralnim lokacija, cene i do 2.000 evra po kvadratu, ali je kupaca takvih nekretnina malo, što potvrđuje i malopre spomenuta prosečna cena novogradnje od oko 1.400 evra (podatak RZS).
Kupuju se uglavnom oni stanovima čija se cena kvadrata kreće do i oko 1.000 evra, bez obzira da li je u pitanju nova ili stara gradnja, a kako nam je potvrđeno u agencijama za nekretnine sve više se kupuju stanovi u staroj gradnji i to manjih kvadratura. Čini se da je razlog tome ukinuta subvencija za kupovinu novogradnje, koja ove godine nije bila dostupna građanima, pa je samim tim i interesovanje za kupovinu novogradnje slabije.
Novosađani kupuju kvalitetne stanove
Za razliku od Beograda, Novi Sad se može pohvaliti solidnim prometom kako stanova u novoj tako i u staroj gradnji. Kupci traže kvalitetne stanove, bez obzira kada su građeni, pa se cena kvadrata, zavisno od lokacije i gradnje, kreće od 700 do 1.300 evra. Vlasnici stanova u staroj gradnji, naročito oni koji se nalaze na Limanu i Grbavici, uložili su novac u svoje nekretnine, renovirali ih i ne žele da ih prodaju po niskoj ceni.
Cifru od 1.000 evra po kvadratu, u Srbiji, dostižu još i Niš, Kragujevac i Pančevo, pa se i u ovim gradovima beleži solidan promet nekretnina. Ako se osvrnemo na prošlu godinu, na ovim lokacijama cene nisu u nekom većem padu, jer su i pre bile na sličnom nivou.
Nešto povoljniji stanovi, gde se kvadrat kreće od 600 do 900 evra, mogu se kupiti u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Čačku, Rumi, Temerinu, kao i Jagodini.
