Migracije stanovništva odražavaju se i na promet nekretnina, a jedini kupci su gastarbajteri. Prodaja stanova veća jedino u Aleksinačkom rudniku, zbog nade da će ponovo proraditi ugljenokop.
Cene stanova i kuća u gradu na Moravici i dalje padaju, pa se, u zavisnosti od lokacije i spratnosti, čak i stan novijeg datuma može kupiti za 400 do 450 evra po kvadratu. Pri tome, viša cena može se postići samo u izuzetnim slučajevima - ukoliko „naleti“ neki od gastarbajtera, koji bi da se obezbedi za dane kada više ne bude radio u nekoj od zapadnoevropskih zemalja.
Kako ističu u ovdašnjim agencijama za promet nekretnina, čak i za standardne tržišne iznose valja se cenjkati po više meseci, zbog čega nisu retki slučajevi da vlasnici stanova - pritisnuti nekom nuždom - pokleknu pred iole strpljivim kupcima sa nešto dubljim džepom, pa kvadrate prodaju i po 300 evra...
Zanimljivo je, međutim, da se sve više stanova traži u obližnjem naselju Aleksinački rudnik: što zbog niže cene, što zbog nade da bi, jednoga dana, ipak mogao ponovo da proradi ovdašnji ugljenokop, a u tom slučaju stanovi bi se iznajmljivali kopačima „crnog zlata“.
Ništa bolja situacija nije ni kada su kuće u pitanju, te je sve više onih - čak i u užem centru grada - na kojima stoji tabla sa natpisom: „Kuća na prodaju - vrlo povoljno“! Primera radi, zgrada od 60 do 80 kvadrata, sa placem od tri ara, može se pazariti za 20.000 do 25.000 evra.
Ipak, promet i ovih objekata je sve slabiji, a ako neki i promeni gazdu, to je opet iz nužde prodavca - najčešće zbog selidbe u neki drugi grad ili školovanja dece, ukoliko raspolaže rezervnim krovom nad glavom.
S obzirom na to da „pražnjenje“ sela, zbog migracija stanovništva nije mimoišlo ni ovu opštinu, mnoga naselja su se svela na nekoliko desetina, čak i na svega tri ili pet staračkih domaćinstava. Mlađi su odavno otišli: ili u inostranstvo, ili u Beograd, Niš, Kruševac... nadajući se boljem životu od seoskog. Rodno ognjiše, najčešće samo ako imaju nekog od familije, obiđu u vrh glave jednom godišnje, pa je svakodnevno sve više kuća i imanja koji su zarasli u korov. Zato se, u gotovo svakom od 71 sela u aleksinačkoj opštini, a pogotovo u onim udaljenijim od grada, komplatna zapuštena domaćinstva - kuća, pomoćne zgrade i nekoliko hektara zemlje - mogu kupiti po ceni od dve do desetak hiljada evra, čak i na poček.
Pre izvesnog vremena nekoliko vikendica i manjih seoskih kuća pokupovali su stranci - uglavnom Rusi i Italijani - ali i oni se vrlo retko ili čak uopšte ne viđaju u svojim posedima...
S druge strane, u susednoj Sokobanji cena nekretnina se dobro drži, a kvadrat stana ili apartmana košta od 900 do 1.100 evra, koliko i, na primer, u Nišu. Zbog sve veće besparice, kako ističu u agencijama, promet je nešto slabiji nego ranijih godina, ali ga ipak ima. Pored imućnijih Beograđana, Novosađana i onih sa dubljim džepovima iz drugih gradova - zato što je Sokobanja sve atraktivnija turistička destinacija - i ovde je mnogo kupaca među našim gastarbajterima.
