Nova rešenja za porez na imovinu stižu Beograđanima, a u ostalim gradovima očekuju se tokom maja. Vlasnik tri kuće i stana u prvoj zoni u Beogradu mora da plati 9 miliona.
Oko devet miliona dinara „teško“ je novo rešenje za porez na imovinu, koji će jedan Beograđanin ove godine platiti za tri kuće i stan u vlasništvu u prvoj gradskoj zoni u Sekretarijatu za finansije Beograda. Ovo je, naime, na osnovu trenutno raspoloživih podataka, najviši utvrđeni iznos poreza na imovinu građana u prestonici.
Od ukupno 650.411 rešenja o porezu na imovinu, vlasnicima nekretnina u Beogradu do sada je uručeno oko 100.000, a do kraja meseca na kućne adrese dobiće ih i preostali obveznici. Prosečno uvećanje poreskih rešenja u odnosu na prošlu godinu je 22,52 odsto, a samo za tri odsto vlasnika nekretnina, uglavnom u sedmoj zoni, utvrđen je niži namet nego lane.
- Prosečno povećanje poreza na imovinu po rešenju, ne uzimajući u obzir naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, iznosi 48,15 odsto - kaže Slobodan Milosavljević, gradski sekretar za finansije. - Ali naknada za korišćenje zemljišta je ranijih godina plaćana odvojeno, a ove godine je uključena u porez na imovinu. Lane je prosečno poresko opterećenje građana za porez na imovinu na teritoriji glavnog grada iznosilo 6.910 dinara i za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta prosečno još 1.446 dinara.
Dakle, ukupno prosečno fiskalno opterećenje lane je iznosilo 8.355 dinara. Upoređenjem ovog iznosa sa obračunatim prosečnim porezom na imovinu, koje iznosi za ovu godinu 10.237 dinara, dolazi se do podatka da je fiskalno opterećenje građana čiji je osnov vlasništvo nad nekretninama povećano za 22,52 odsto.
U većini ostalih lokalnih samouprava u Srbiji nova rešenja će biti uručena građanima tokom maja i juna. U Novom Sadu reč je o 137.000 rešenja, na kojima bi porez u proseku trebalo da bude veći za otprilike 20 odsto. Međutim, u pojedinim rubnim delovima grada porezi će biti i do 30 odsto manji od prošlogodišnjih.
Nišlije mogu da računaju na povećanje u proseku od 30 odsto. Umesto dosadašnjih tri uvedeno je čak osam zona, a najviše će povećanje osetiti oni koji imaju stanove u prve dve zone. Tako će vlasnik stana od 50 kvadrata koji je star 20 godina umesto 7.100 dinara, porez platiti 13.300 dinara. U Subotici neće biti drastične razlike u iznosu u odnosu na prošlu godinu, osim kod starijih zdanja koja su ranije imala malo bodova. Za stanove i kuće povećanja su od jedan do dva, a najviše pet odsto. Prošle godine prosečan porez za stan od 50 kvadrata u centru Požarevca iznosio je oko 1.600 dinara, a sad se očekuje do 1.800 dinara.
U KRAGUJEVCU I DO 160 ODSTO VIŠE
Prema podacima gradske poreske uprave, porez na imovinu za ovu godinu u Kragujevcu biće u proseku veći za oko 63 odsto, mada će pojedini Kragujevčani porez plaćati više i za gotovo 160 procenata. Toliko povećanje, prema rečima Sanje Stanojević, portparola gradskog poreskog odeljenja, imaće vlasnik stana od 60 kvadrata u ekstra zoni, starosti pet godina. Lane je porez platio 4.246, a sada će morati da izdvoji 11.013 dinara.
Porez na imovinu u Valjevu, za stan od 60 kvadrata iznosiće od 4.000 do 9.000 dinara u zavinosti od zone i starosti zdanja. Porez na imovinu za dve decenije star stan od 60 kvadrata u glavnoj Karađorđevoj ulici u Valjevu prošle godine iznosio je 5.600, a ove, nakon povećanja, dostigao je 7.400 dinara. Nova poreska rešenja još nisu počela da stižu građanima, jer gradske vlasti, saznajemo, pripremaju odluku koja bi trebalo da dodatno umanji porez.
