Beograd - Čak i u iznajmljenim stanovima, 220 porodica iz Ulice Mileve Marić-Ajnštajn na Novom Beogradu, i dalje mora da plaća rate za stambeni kredit.
Neki od njih su se raspitivali u svojim bankama može li im biti odobreno odlaganje rata dok njihovi stanovi ponovo ne budu mogli da se koriste. Ali, bankari su, uz mnoštvo saosećajnih reči, ostali neumoljivi – očekuju da svaki dinar dobijaju redovno.
U ovom trenutku te porodice još ne znaju ni da li će njihove zgrade uopšte biti sanirane i ponovo useljive. Stanove su, da ironija bude još veća, kupili od države, koja je zgradama izdala i upotrebnu dozvolu. Država im je odobrila i subvencionisane kredite. I nema naznaka da će sada posredovati između stanara i banaka.
Sa tragedijom koja je snašla Obrenovac u majskoj poplavi ništa ne može da se uporedi. Zato je i bilo pravedno što je Obrenovčanima odobreno mirovanje duga za kredite. Ali, to je „odlučeno sa višeg mesta”, rekli su u neformalnom razgovoru u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Odgovore na naša pitanja o tome da li će učiniti nešto za stanare „smrdljivih zgrada” nisu poslali.
Bankar koji je pristao da govori, pod uslovom da ostane anoniman, kaže da se oni ne mešaju u odnos kupca i prodavca.
"Ne možemo odgovarati za kvalitet stanova. To bi bilo kao kad bi neko na kredit kupio automobil kojem ne valja motor, pa onda zvao banku da prekine otplatu. Kada bi banka proveravala kvalitet gradnje stanova, procedura za odobrenje kredita bi još duže trajala", kaže taj bankar.
Rata stanara uglavnom je oko 250 evra. Kvadrat su plaćali po tržišnoj ceni od 1.290 evra.
"Uredno plaćam banci, a ne mogu zamisliti da ću se vratiti u taj stan. Neka ga oslobode od smrada, neka kažu da je bezbedan, svejedno bih se plašila", kaže Anja Perišić, jedna od žiteljki naselja.
U ugrožene zgrade mahom su se uselili mladi bračni parovi s decom. Osim kredita, sada plaćaju i zakup iznajmljenog stana. Moraju da obnove i garderobu, koja je upila smrad, a ni delovi nameštaja nisu pošteđeni. "Ničemu se ne možemo nadati od banke. Ona sigurno neće, umesto ostatka kredita, uzeti stan koji se ne može prodati", kaže jedna od stanarki.
Ni udruženja za zaštitu potrošača nemaju ohrabrujuću poruku za porodice iz „smrdljivih zgrada”. "Banka nije kriva ako ti ljudi imaju problem sa Građevinskom direkcijom Srbije, s kojom su potpisali zaseban ugovor. Pravo banke je da proceni da li će klijentu da odobri mirovanje duga", kaže Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije. Jedina uteha stanarima je da, po zakonu, za svu štetu odgovara prodavac stanova, odnosno Direkcija, kaže Vera Vida. Ona kasnije može od izvođača da traži obeštećenje.
