Subvencionisani stambeni krediti probudili uspavano tržište nekretnina. Najtraženije manje kvadrature u Novom Beogradu, na Vračaru, Zvezdari i Mirijevu
Telefoni agencija za nekretnine ponovo zvone jer su potencijalni kupci, ohrabreni subvencionisanim stambenim kreditima, krenuli u potragu za stanom u novogradnji. Tržište nudi više od 1.000 useljivih stanova, a cene su od 750 u Borči do 3.500 evra na Dedinju.
U odnosu na pre pola godine, u poslednjih mesec dana interesovanje za kupovinu je udvostručeno, kaže Tomislav Sekulić iz agencije „Evropa ekskluziv“.
Najveća potražnja je za stanovima u Novom Beogradu, na Vračaru, Zvezdari i u Mirijevu. Dobra vest je da investitori nisu podizali cene pre odluke vlade da ponovo subvencioniše stambene kredite. U prometu su stanovi ispod 2.500 evra. Znatno je manja tražnja za stambenim jedinicama koje su dostigle cenu i do 3.500 evra ističe Sekulić.
Najviše završenih stanova nudi se u naselju „Belvil“ u novobeogradskom Bloku 67. Od 1.858 koliko je pušteno u prodaju jula prošle godine trenutno je dostupno oko 400 po ceni od 1.950 evra ne uključujući porez.
Osim garsonjera koje su već rezervisane, kupcima su na raspolaganju stanovi od jednosobnih do četvorosobnih. Kao i dosad najtraženije su stambene jedinice manje kvadrature i očekujemo da će one najpre planuti. Ali, kako će država subvencionisati kredite do 100.000 evra, to neće ograničiti kupovinu većih stanova smatra Miloš Stanojević, direktor prodaje „Belvila“.
Investitori i posrednici u prometu nepokretnosti složni su u oceni da će kreditiranje kupovine novih stanova oživeti tržište koje je do pre mesec dana bilo zamrlo. U građevinskom preduzeću „Montera“ podsećaju da su donedavno čak i kupci koji su imali novac odustajali od trgovine očekujući da kvadrati usled krize pojeftine, što se nije dogodilo.
Čim se u javnosti pojavila mogućnost da će država odobriti subvencionisane kredite, telefoni su se usijali. Najpre će planuti kvadrati koji su najjeftiniji jer se najviše traže kažu u „Monteri“.
Osim šanse da se dođe do krova nad glavom i izbegne plaćanje kamate u prve tri i poslednjih pet godina, dobra strana subvencionisanih kredita ogleda se i u tome što su građani izloženi manjem riziku da budu prevareni. Kako će uz subvenciju moći da se pazare stanovi koji su završeni minimum 80 odsto kao i oni čiju gradnju kreditiraju banke bez obzira na izgrađenost, na taj način je, smatra Danica Milisavljević, sudski veštak građevinske struke, mnogo manja verovatnoća da investitori ne završe započete poslove.
Stanovi u zgradama koje su završene 80 odsto imaju bar započetu fasadu, završene instalacije, ugrađene liftove, stolariju i, kakoje reč o ogromnim izdacima, investitorima se ne isplati da odustaju.Kupci koji podižu stambene kredite sigurniji su jer banka štiteći svoju hipoteku i te kako štiti i njih. Banka ima i druge mehanizme, poput angažovanja sudskog veštaka koji, osim što utvrđuje tržišnu vrednost nepokretnosti, mora da pregleda dokumentaciju i da potpiše izjavu da li je izgradnja objekta u skladu sa glavnim projektom. Sudski veštak obavi uvid u taj dokument i utvrdi ima li odstupanja odnosno da li se zida legalno objašnjava Milisavljevićeva.
Ako subvencionisani krediti, kako se spekuliše u javnosti, ne podignu cenu kvadrata do kraja godine, to bi moglo da se dogodi sledeće. Kao razlog se navodi činjenica da će jaz između ponude i tražnje, pogotovu novih stanova, biti još veći jer je ove godine graditeljska aktivnost prepolovljena u odnosu na prethodne dve.
