Изнајмити намештену, комфорну гарсоњеру у центру престонице за цифру мању од 200 евра донедавно је био само пусти санак београдских подстанара, али је сад и то могуће. Економска криза и општа беспарица очито су смањиле и апетите станодаваца, па су, бар ако је веровати престоничким агентима за издавање некретнина, цене изнајмљивања станова у главном граду претходних месеци „пале“ 20 одсто. Агенти се жале да је посла све мање и очекују да ће се тренд наставити и у наредном периоду.
– Зима није баш погодна за процену стања тржишта некретнина. Тад се, и кад није криза, станови теже издају, јер нико неће да се сели зими, а и закон забрањује станодавцима да дају отказ у периоду од 1. децембра до 28. фебруара. Ипак, у поређењу са истим периодом претходних година, видно је да је цена закупнине опала. Све више људи је без посла, плате су све мање, па самим тим и мање имају могућности да издвоје новац који закупци траже. Ипак, нису само подстанари ти који траже нашу помоћ, јер нам се у задње време све више јављају и станодавци, тражећи нашу асистенцију у проналажењу поузданих закупаца. Из искуства тврдим да могу да буду предусретљиви и, ако је неко баш заинтересован за стан, вољни су да спусте цену. Цене већих станова су опале и до 20 одсто, па тако, на пример, стан од 100 квадратних метара на Врачару, који је коштао 600 евра у априлу, сада може да се изнајми за 500. Што се мањих станова тиче, стан од 40 квадрата на Дорћолу коштао је 200 евра, а сада је 140 евра за месец – објашњава Мирко Мирковић, адвокат Удружења подстанара „Велеград“.
И Каћа Лазаревић, директорка Агенције за промет некретнинама „Алка“, признаје да је очигледно да људи немају новца.
– Млади се најчешће враћају животу са родитељима, или се удружују са друговима и другарицама да би поделили трошкове, а пара нема ни за стамбене кредите. Дешава се да месецима станодавци чекају на изнајмљивање свог стана, па су присиљени да спусте цене. Од почетка економске кризе доста странаца је отишло из Београда, па су и цене великих станова доста опале, а чак су цене мањих станова ниже, не толико колико као већи, али ипак осетно – тврди Каћа Лазаревић.
Са овим се слажу и запослени у Агенцији „Зонарент“, који наводе да су цене опале посебно када су у питању велики станови и пословни простори, чак до 30 одсто, а да је количина новца коју треба издвојити за стан од око 40 квадрата нижа од 10 до 20 одсто.
Наравно, сами подстанари мисле другачије.
– Недавно сам тражио стан и могу да потврдим да су цене ниже, али углавном симболично, за 10 до 20 евра – јада се Милош Фолић, студент Филолошког факултета, док економиста Биљана Радивојевић нема пријатна искуства из периода „трагања“ за станом.
– Пре неколико месеци тражила сам стан и као увек, било је то врло непријатно искуство. Међутим, успела сам да нађем одговарајући стан, преко „везе“, јер другачије не може. Посебно не преко агенција, којима високе цене одговарају јер већином раде на проценат – тврди она и додаје да станови јесу јефтинији, али кад се то снижење пореди са инфлацијом, дође се на исто.