Ekološke ili popularno nazvane „zelene zgrade“ uklapaju se u prirodnu okolinu ne uništavaju vegetaciju na zemljištu gradnje, a posečeno rastinje nadoknađuju se novim. Tokom projektovanja i gradnje vodi se računa o materijalu, korišćenju obnovljivih energetskih izvora i efikasnosti svih energetskih uređaja u objektu. Energetska kriza koja je početkom godine uzdrmala Evropu i veliko trošenje energije u SAD, glavni su razlozi zašto se u razvijenim državama sveta gradi sve više ovakvih zdanja koja „štede“ energiju.
Profesor Dr. Branislav Todorović, stručnjak za energetska pitanja, nedavno je predvodio delegaciju Društva za grejanje, hlađenje i klimatizaciju Srbije na kongresu Američke asocijacije, koja postoji više od 100 godina. On podseća da je direktivom Evropske unije o energetskoj efikasnosti građevinskih objekata predviđeno smanjenje potrošnje za 30 odsto.
Svaka zgrada, još u fazi projektovanja, mora da ima, proračunom potvrđeni, podatak o godišnjoj potrošnji energije za grejanje ili hlađenje. A kada objekat bude izgrađen, kontroliše se urađeno i izdaje sertifikat potrošnje. Na starim, postojećim zgradama, ovakav setifikat je obavezan ako se zgrada prodaje ili izdaje novom korisniku ističe Todorović.
U diskusiji se potvrdilo da mnoge zemlje van Evropske unije grade što više energetski efikasnih objekata, ali i da EU finansira i forsira realizaciju ovakvih projekata i korišćenje obnovljivih izvora.
Za razliku od sveta, u Srbiji se nije mnogo odmaklo od početka, kaže Todorović i dodaje da i ne može mnogo da se uraditi ako nadležna ministarstva nisu angažovana i usaglašena u radu.
Kada je reč o energetskoj efikasnosti, održivom razvoju, primeni rezultata domaćih istraživanja posebno iz nacionalnog programa Ministarstva za nauku, onda mora da se uključi resor građevinarstva koji je u nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu, uz podršku Ministarstva za rudarstvo i energetiku. Da bi sve to uspelo, niz novih standarda koje je EU donela treba da se prihvati i prilagodi našim uslovima. To bi bio pravi put naglašava Todorović.
„Zelene“ zgrade spas za planetu
Zabrinuti zbog klimatskog zagrevanja, arhitekte su se prepustile ekološkom talasu. Štednja energije, bolji odnos kvaliteta i cene, samo su neki od atributa ovih višespratnica, a sve u cilju smanjenja energetske potrošnje.
Viseći vrtovi, pumpe koje pokreće vetar, sistem prikupljanja kišnice, solarni panoi od specijalnog stakla koje propušta sunčevu svetlost, a ujedno štiti od štetnih zraka, neki su od atributa štedljivih objekata. Arhitekte postaju rivali kada je posredi konstruisanje ekoloških građevina, a „“ građevine, malo po malo, „“ svuda U Abu Dabiju, Njujorku, Parizu, Rimu, Hong Kongu, ali i kod nas.
Ujedinjeni Arapski Emirati uskoro će dobiti veoma neobične ekološke zgrade jedna je u obliku dva, jedan na drugi naslonjena, talasa, dok druga podseća na kocku. U slučaju prve, izloženost suncu povećana je zahvaljujući formi koja, ujedno, i štiti od nepovoljnih strujnih kretanja. Specijalno staklo ove građevine ima svojstvo izolatora, ali i reflektora svetlosti, dok se štednja energije u drugoj ostvaruje zahvaljujući unutrašnjim vrtovima, kao i solarni panoima.
Kockasti oblik imaće i„Sky Village“, zgrada sa hotelom na vrhu, u Kopenhagenu (Danska). Predviđeno je da mnogi apartmani ove 116 metara visoke zgrade poseduju i sopstveni privatni vrt.
Solarni panoi, pumpe koje pokreće vetar, otvoreni vrt na vrhu zgrade, atributi su ekološkog poslovnog prostora, neobičnog naziva (i oblika) „Jaje“, koji će, sledeće godine, da bude izgrađen u Indiji.
Nova štedljiva kula nićiće i u oblacima Majamija „Cor building“. Skelet u obliku mnogobrojnih otvora zamišnjen je tako da propušta sunčevu svetlost.
Toranj „Vauxhall Sky Gardens“ od 130 metara, sa stanovima, kancelarijama i prostranim unutrašnjim vrtovima obradovaće stanovnike Londona.
Energetska kula u Parizu privlačiće originalnošću zahvaljujući totalnoj providnosti solarnih panoa. To znači da sa spoljne strane svi mogu da vide vrtove, ali i ljude koji tu rade. Ekološka je zbog sistema ventilacije koji je ugrađen u solarne ploče, ali i najsavremenijih tehnoloških dostignuća kada je posredi osvetljenje.
Tekst preuzet iz Politike
