Po potrošnji toplote za grejanje smo u vrhu isključivo zbog loših izolacionih svojstava naših stanova i kuća.
Poboljšanje energetske efikasnosti i ušteda kao najjeftinija proizvodnja, već je uveliko državna strategija mnogih zemalja; podstiču se ulaganja u izolaciju spoljnih zidova, krovova, zamenu i popravku prozora i efikasnije termotehničke instalacije.
Cilj uštede energije a time i zaštite okoline je stvaranje preduslova za sistematsku sanaciju i energetsku rekonstrukciju postojećih i povećanje obavezne toplotne zaštite novih zgrada. Kod nas se gube velike količine energije zbog neadekvatnog izbora izolacionih materijala pri gradnji stambenih objekata.
Naše rasipanje energije najbolje se vidi u potrošnji toplote za grejanje gde smo u vrhu lestvice isključivo zbog loših izolacionih svojstava naših stanova i kuća. Mi trošimo oko 250 kilovat-sati struje po metru kvadratnom godišnje a Austrija 120 kilovat-sati i–pravi projekte da to smanji na 70 kilovat sati. Kuće i stanovi napravljeni pre 1970. godine nemaju skoro nikakavu toplotnu izolaciju dok je kod onih napravljenih pre 1980. godine vrlo skromna.
Preko 75 posto zgrada u Srbiji napravljeno je 80- tih godina pa je na ovim objektima moguća i najveća ušteda čak i do 80 posto energije za grejanje i hlađenje. Prosečne stare kuće godišnje troše 200–300 kilovat-sati po metru kvadratnom, standardno izolovane kuće oko 100, savremene nisko energetske kuće oko 40 kilovat-sati po kvadratu i manje.
Energijom koja se potroši u standardno izolovanoj kući mogu se zagrejati 3 – 4 niskoenergetske kuće ili 7 – 8 pasivnih kuća. Da bi što efikasnijom uštedom pojeftinili život, smanjili utrošak energije i emisiju štetnih gasova u atmosferu moramo povećati količinu ugradnje ali i odabir najefikasnijih izolacionih materijala. Izolacioni materijal mora da ima vrhunska svojstva prirodnog a opet otpornog materijala na mehanička oštećenja, visoku vatrotpornost (90 min ili 120 minuta) i sva izuzetna izolaciona svojstva kakav je na primer naš domaći tarolit.
Proizvodnjom u novoj trostrukoj sendvič tehnologiji pobrao sva moguća svetska a i domaća priznanja za ukupan kvalitet (odnos eko standard, vatrotpornost, izolaciona svojstva). Više od 80 posto naših stambenih objekata je neefikasno izolovano pa bi energetskom obnovom starih kuća i zgrada mogli postići uštedu u potrošnji toplotne energije više od 60 posto.
Ukupna ulaganja u dodatnu izolaciju pri obnovi već dotrajale fasade u ceni sanacije učestvuje sa 20 – 30 posto, a otplate se za godinu – dve. Neefikasno je upotrebljavati jeftinije materijale (niže cene najviše do 20 posto). Jer dugotrajnost, (otpornost na habanje, vremenske prilike, zaštita od požara, veća izolaciona svojstva) donosi daleko veće koristii dugotrajne uštede.
