Notarstvo postoji u svim zemljama u regionu, a Srbija je poslednja koja uvodi ovu delatnost.
Nova pravosudna profesija – javno beležništvo, koje će biti zaduženo za sastavljanje i overu ugovora i obavljanje drugih pravnih poslova, zaživeće u Srbiji sutra ujutru. Tako će svi koji budu hteli da sastave ili overe ugovor o raspolaganju nepokretnostima – prodaji stana, poklonu nepokretnosti, o razmeni nepokretnosti, ugovor o hipoteci, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života, bračni ugovor i sporazum supružnika o deobi njihove zajedničke imovine – za to morati da se obrate javnom beležniku, a ne više sudu ili organu uprave (opštini). Ti pravni poslovi moći će da se obave isključivo kod javnog beležnika, koji se popularno naziva notar, i to u onim opštinama u kojima su otvorene notarske kancelarije, posle imenovanja prvih javnih beležnika, njih 94, za teritoriju 32 osnovna suda.
Predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović rekao je da će za overu potpisa i izdavanje potvrda građani moći da biraju da li će ići kod javnog beležnika ili suda ili organa uprave.
Za međunarodnu pravnu pomoć ostala je isključiva nadležnost sudova, dok će notarima sudovi moći da povere vođenje vanparničnih postupaka, ostavine, uređenje međa i slično, napomenuo je Đukanović.
Predsednik Komore javnih beležnika smatra da je tarifa za usluge javnog beležnika, koja se određuje prema vrednosti spora, povoljnija nego što su bile takse za overu u sudu.
„Iznosi su približno ostali isti, međutim za razliku od sudske overe, ova overa podrazumeva i sastavljanje isprave. To je za građane povoljnije nego do sada, pošto su do sada morali da angažuju nekog ko bi im sastavio ispravu koju overavaju”, ukazao je Đukanović.
On je dalje objasnio da, bez obzira na to da li će stranka doneti ugovor u nekoj formi, koji je sastavila sama ili uz pomoć advokata, notar je dužan da proveri da li je sadržina ugovora u skladu sa zakonima i propisima jer on odgovara za zakonitost overenih isprava.
Dakle, građanima se više isplati da dođu pravo kod notara koji istovremeno sačinjava ispravu i overava je, naglasio je predsednik Komore.
Notar će imati pravo da odbije da sačini ispravu ili ugovor ukoliko smatra da je posao o kojem je reč nezakonit.
Javni beležnici imaće zamenike, pripravnike i pomoćnike, kao i zaposlene u kancelariji za obavljanje raznih administrativnih poslova. Koristiće pečat koji zamenjuje pečat suda.
Za notarsku uslugu građani će morati da idu u kancelariju koja će biti obeležena posebnom tablom na zgradi u kojoj se kancelarija nalazi. U slučaju starosti, bolesti ili izdržavanja zatvorske kazne, javni beležnik će ići kod stranke.
Pravilnikom je predviđeno da u Srbiji radi ukupno 371 javni beležnik. Svaka opština u obavezi je da ima najmanje jednog javnog beležnika, a po Zakonu, na svakih 25.000 stanovnika dolazi po jedan javni beležnik.
Notarstvo postoji u svim zemljama u regionu a Srbija je poslednja koja uvodi ovu delatnost. Prema rečima Đukanovića, njihova iskustva su pozitivna: „Građanima je daleko dostupnije završavanje niza poslova u notarskoj kancelariji nego u sudu ili opštini. U Beogradu sada ima 43 notara, a bilo je samo nekoliko sudija koje su vršile overe potpisa i druge poslove koji su sada u nadležnosti notara”, ukazao je Đukanović.
Javni beležnik je pravnik koji obavlja službu od javnog poverenja i na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjavu volje, daje joj potrebnu pismenu pravnu formu i o tome izdaje odgovarajuće isprave koje imaju karakter javne isprave.
Kraljevina Jugoslavija donela je Zakon o javnom beležništvu pre 84 godine, 1930. Međutim, ta profesija nije bila dugog veka, niti se ukorenila u svim delovima države, a ukinuta je već 1944. godine.
Tarifa po tri osnova
Tarifnikom koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde propisano je da javnom beležniku pripada nagrada za rad i naknada troškova nastalih u vezi s obavljanjem poslova. Tarifa se određuje po tri osnova – vrednosti predmeta pravnog posla ili radnje, fiksnom iznosu ili prema utrošenom vremenu za pripremu i obavljanje određene radnje.
Prilikom obračunavanja nagrade za obavljeni posao, uzimaju se u obzir sve radnje povezane s preduzetim poslom, uključujući i pripremne poslove, kao što su savetovanje sa strankom i drugim učesnicima u pravnom poslu, čitanje i obrazlaganje javnobeležničkih isprava i slično.
Tarifnik propisuje da prilikom obavljanja delatnosti javni beležnik postupa na način koji je ekonomski najpovoljniji za stranku, osim u slučaju kada stranka i posle odgovarajuće pouke javnog beležnika zahteva drugačije postupanje.
Tako će se za poslove do vrednosti od 600.000 dinara plaćati taksa od 9.000 dinara, a za poslove od 600.000 dinara do 2,5 miliona dinara taksa će biti 15.000 dinara.
Ministarstvo pravde podseća građane da na internet prezentaciji tog ministarstva svi zainteresovani mogu pronaći spisak kancelarija javnih beležnika, kao i njihovu tarifu.
Informacije o kancelarijama javnih beležnika mogu se pronaći i na sajtu Komore javnih beležnika www.beleznik.org
