Građani koji su zidali bez dozvole za sada ne mogu besplatno da upišu svoje bespravno izgrađene objekte u katastar nepokretnosti u „Republičkom geodetskom zavodu“.
To znači da svi koji su gradili bez građevinske dozvole a nisu podneli zahtev za legalizaciju, ukoliko žele da zaštite svoje objekte od eventualnog rušenja, moraju da ih upišu u katastar, uz plaćanje troškova, koji iznose oko 100 i više evra.
Na građanima je da se odluče da li će platiti troškove upisa svoje bespravno izgrađene nekretnine ili će čekati najavljenu besplatnu evidenciju, ukoliko nisu podneli zahtev za legalizaciju u redovnom ili naknadnom roku (uz potvrdu o razlogu kašnjenja). Dosadašnje tolerantno ponašanje države ohrabrilo je građane da neće biti rušenja objekata, međutim, oni oprezniji se svakodnevno interesuju kada će početi najavljena besplatna evidencija kao moguća zaštita od rušenja, bojeći se lokalnih građevinskih inspekcija koje su intervenisale u nekim sredinama.
Ministar građevinarstva Velimir Ilić najavio je nedavno tek kao mogućnost da će država besplatno popisati sve nelegalne objekte, što će je koštati oko 60 miliona dolara, kad već građani nemaju 100 evra da plate troškove upisa u katastar, koji nije legalizacija, ali je, shodno Zakonu o posebnim uslovima za upis prava na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, više od puke evidencije, jer se upisuje pravo vlasništva nad objektom.
Da li će službenici katastra nepokretnosti krenuti sami na teren i popisati sve sporne nekretnine, kao što je najavio ministar Ilić, odlučiće nova vlada. Prema podacima „Republičkog geodetskog zavoda“, u Srbiji ima oko 1,3 milion objekata koji nisu upisani u katastar. Za legalizaciju je prijavljeno oko 800.000 građevina, od kojih samo oko 80.000 u poslednjem pozivu, tako da je još uvek oko pola miliona objekata neupisano.
