U Srbiji ima oko milion i po nelegalnih objekata i pored donošenja više zakona o leglizaciji. Ustavni sud je ocenio neustavnim odredbe prethodnog zakona o popustu i do 99 odsto i o smanjenju broja potrebnih dokumenta. Zbog toga je legalizacija dodatno usporena. Procedure su komplikovane, cene previsoke, a rešenje se opet vidi u novom zakonu.
Bez dozvole se, najviše gradilo u Beogradu, gde je predato 240.000 zahteva za legalizaciju. Računajući i prigradseke opštine broj je viši od 300.000. Od toga je rešeno svega 15.000 predmeta.
Na policama se nalazi hiljade predmeta ali na šalterima nema gužvi. Propisi se menjaju a ljudi su zbunjeni. U Sekratarijatu za legalizaciju Beograda već imaju predloge kako da olakšaju i ubrzaju taj proces.
- Izmene i dopune zakona koje smo mi uradili imaju tri aspekta. Prvi aspekt je pojednostavljenje urbanističkih parametara. Drugi aspekt je pojednostavljenje imovinsko-pravnog osnova. Treći, kao najvažniji jeste materijalni momenat, odnosno omogućavanje popusta za lica koja su podnela zahtev za legalizaciju, za plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta - objašnjava sekretar za legalizaciju Beograda Nemanja Stajić.
U velikom broju predmeta problem su nerešena imovinsko pravna pitanja. Tako je i u Nišu, gde je od 33.000 zahteva rešeno samo nekoliko stotina.
- Ljudi kad hoće da legalizuju objekat, tek tad shvate da od onog početnog vlasnika parcele na kojoj su gradili njihovi preci, nisu to preneli na svoje ime. Mi možemo da legalizujemo samo na ime onog čije je vlasništvo parcela - kaže Miroljub Stanković iz Uprava za planiranje i izgradnju u Nišu.
U Srbiji je predato oko 800.000 zahteva, a rešeno je oko 10 odsto.
