Trećina svih nepokretnosti u Srbiji nije upisana katastar, rečeno je juče na trećem godišnjem savetovanju javnih izvršitelja na Kopaoniku. Sudija Vrhovnog kasacionog suda Predrag Trifunović objasnio je da je to neprecizan podatak i da se zapravo ne zna tačno koliko stanova, kuća, poslovnog prostora i zemljišta nije upisano u katastar. To ne zna ni Republički geodetski zavod.
Za izvršitelje je merodavno ono što piše u katastru nepokretnosti. Vlasnikom smatraju onoga ko je tamo upisan, a ne onoga ko im pokazuje ugovor da je kupio stan i platio ga.
– Najugledniji srpski list pisao je pre tridesetak dana da je jedna porodica ostala bez stana u kojem je živela 25 godina, zbog duga preduzeća „Železnice Srbije” prema svojim radnicima kao poveriocima. Iako je svojina stečena ugovorom o otkupu stana od „Železnica”, ljudi su ostali bez stana jer se on u knjigama vodi na preduzeće – rekao je sudija Trifunović na jučerašnjoj raspravi, kojoj je prisustvovalo oko dve stotine izvršitelja i advokata.
U „Temi nedelje” našeg lista, pod naslovom „Stanovi u zoni sumraka”, naveli smo nekoliko slučajeva (iz Beograda, Leskovca i Vrbasa) u kojima su vlasnici stanova ostali bez svojih nekretnina zato što su bivši vlasnici imali dugove prema bankama ili drugim poveriocima. Stav Komore izvršitelja, Advokatske komore i Republičkog geodetskog zavoda bio je isti – da je katastar jači od ugovora.
Međutim, juče su se na raspravi čula i drugačija mišljenja. Videlo se da su i sami izvršitelji podeljeni i da u svom poslu nailaze na teške životne situacije.
Nije poznato koliko stanova, kuća, poslovnog prostora i zemljišta nije upisano u katastar
– Kad građanin ostane bez stana zbog tuđeg duga, sve se svodi na obrazloženje: „Sam si kriv što se nisi na vreme upisao u katastar. Šta si čekao? Koji je motiv da se ne upišeš?” U Nemačkoj se insistira na upisu u katastar. Tamo kupci ne spavaju dok se ne izvrši upis u zemljišne knjige. U Francuskoj je potpuno drugačije – nosilac prava svojine postaje se momentom zaključenja ugovora. Tako bi trebalo da je i kod nas – rekao je Trifunović.
Da se izvršitelji nalaze u nebranom grožđu, bilo je jasno kad se iz publike za reč javio Zoran Dukić iz Jagodine.
– Slušam ovde profesora Pravnog fakulteta koji zastupa jedno stanovište, pa sudiju Vrhovnog suda koji ima sasvim drugačije mišljenje, pa sudiju Privrednog suda, koja je bliža mišljenju profesora, a onda čujem i aplauze iz publike na izlaganje sudije Trifunovića. Ja vas sada kao stručnjake pitam: Šta ja da radim pred ljudima? Kažite mi! Ja odgovaram svojom imovinom za ono što uradim kao javni izvršitelj – bio je iskren i otvoren Dukić i zaslužio aplauz cele sale.
Konkretan odgovor, međutim, nije dobio – jer ga nema.
Izvršitelj Mirjana Dimitrijević rekla je da upis u katastar košta 9.000 dinara, pa da nije jasno zašto se građani ne upisuju kad su već za kupovinu stana dali više desetina hiljada evra.
– Praksa pokazuje da je samo oko 20 odsto savesnih kupaca u spornim slučajevima, onih koji zaista nisu znali da prodavac stana ima dug i da taj stan može biti predmet naplate potraživanja. U ostalih 80 odsto slučajeva reč je o fiktivnim ugovorima, kad se fiktivnom prodajom stana izigrava poverilac i izbegava naplata duga – rekla je Mirjana Dimitrijević.
– Da li ćete po tom osnovu popisati i prodati pola Srbije tuđih stanova i kuća? – pitala je Jasmina Milutinović, predsednica Advokatske komore Čačka. Rekla je da samo sud može da utvrdi šta je čija svojina, a ne izvršitelji, koji su ovlašćeni da izvrše naplatu dugova.
Izvršitelji apeluju na građane da odmah pri kupovini stana izvrše upis svojine u katastar, a naglašavaju da bi o tome trebalo da vode računa i javni beležnici prilikom overe kupoprodajnih ugovora.
