Kada konačno u tome uspeju, čeka ih druga teškoća: nekretninu valja prevesti na svoje ime i upisati kod nadležne Službe za katastar.
Taj posao nije baš jednostavan – zahteva i prikupljanje dokumentacije i prilično dobru kondiciju jer novi gazda mora da obiđe bar šest šaltera nadležnih službi pre nego što konačno bude upisan u Katastar kao vlasnik.
Taj šalterski maraton bi trebalo da se od 1. jula skrati samo na posetu notaru.
Zakon o postupku upisa u Katastar, koji je već u skupštinskoj proceduri, omogućiće novim vlasnicima da sve to obave u kancelariji beležnika. Najviše koristi imaće građani i privreda – moći će lakše da upišu svoja prava u Katastar. Srbiji bi to moglo doneti i napredak na „Duing biznis” listi Svetske banke. Sada smo na 43. mestu.
Novine koje predviđa novo zakonsko rešenje doneće i nešto veće troškove. Kako sada stvari stoje, samo upis bi mogao koštati oko 7.000 dinara.
Tačnije, naknada beležnika mogla bi iznositi 1.690 dinara, a stranka i danas kod upisa ima obavezu da plati razne takse oko 5.000 dinara. Overa ugovora o samoj kupoprodaji stane ovde nije uračunata.
"Beležnik koji radi na ugvoru dužan je da obavesti klijenta o podacima vezanim za nekretninu. To znači, recimo, da li ima na njoj hipoteka ili drugi teret. A to je i te kako bitno i za raspolaganje i buduće troškove", kaže profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Ranko Keča.
