Zagreb -- Hrvatsko nekretninsko tržište praktično je mrtvo.
Prema javno dostupnim podacima Evrostata, Hrvatska i Italija su jedine dve zemlje članice Evropske unije u kojima su u prvom ovogodišnjem kvartalu cene nekretnina pale. Ali, u pojedinim delovima zemlje situacija nije tako crna – na obali i u Zagrebu cene životnog i poslovnog prostora rastu.
S tim fenomenom zabavio se i slovenski dnevnik Finance koji piše kako su uprkos rastu cena nekretnina u Zagrebu, stanovi u hrvatskom glavnom gradu upola jeftiniji nego u Ljubljani.
Cene stambenih nekretnina u Evropskoj uniji i evrozoni u prvom su ovogodišnjem kvartalu porasle u poređenju s istim razdobljem prošle godine oko 4,5 odsto, dok je najveći pad cena među zemljama članicama EU zabeležen u Hrvatskoj, gde su cene u prvom kvartalu 2017. na godišnjem nivou smanjene za 0,4 odsto. Pad cena na godišnjem nivou zabeležila je još samo Italija, gde su cene skliznule 0,1 odsto.
Istovremeno, nekretnine u Zagrebu kao i na Jadranu poskupele su oko pola odsto. U Ljubljani u istom periodu, nekretnine su poskupele za deset procenata.
Prema podacima nekretninske agencije Opereta, prosečan kvadrat prosečnog stana u Ljubljani u ovom trenutku košta oko 2.180 evra, dok je prosečna cena u Zagrebu 1.400 evra.
Finance podsećaju kako su cene nekretnina u Hrvatskoj tokom ekonomske krize zaronile oko 30 odsto.
Boro Vujović, direktor Operete rekao je za slovenski list kako se prema njegovom mišljenju cene stabilizuju.
“Posebno je živahno na obali, a najviše kupaca dolazi iz Slovenije i Austrije. Poslednje vreme vidimo sve više Čeha, Nemaca i Slovaka”, rekao je Vujović i pojasnio kako Slovenci najviše kupuju u Istri i na obližnjim ostrvima.
Slovencima je na obali draga i Opatija, gde se kvadrat kupuje za 2.885 evra, Umag s 1.954 evra i Poreč s 1.724 evra. Daleko najskuplji je Dubrovnik s cenom kvadratnog metra od 3.875 evra.
Cene nekretnina na slovenskoj obali slične su cenama u Istri. Najskuplji je Portorož (2.380 evra), a slede Piran (2.250 evra) i Ankaran s 2.050 evra za kvadrat.
