Kvalitetno stanovanje
Da bismo se osećali prijatno i zaštićeno, nije dovoljno da imamo svoj lični prostor - on treba da bude ispunjen predmetima koji su nam neophodni za nešto što svako od nas smatra dobrim životom. O tome svoju reč ima i nauka: u ovom tekstu to je šef laboratorije ekopsihologije Psihološkog instituta Ruske akademije nauka, doktor psiholoških nauka Viktor Panov.
Kuća ili stan?
Futurolozi tvrde da megapolisi neće rasti u visinu, nego u širinu. Višespratnice više nisu budućnost, već prošlost naše civilizacije. Danas se praktično svi gradovi Evrope i Amerike (a to je četvrtina svetskih gradova) razvijaju na račun periferije. Današnji stručnjaci, vodeći računa o požarnoj bezbednosti, delovanju glomaznih zdanja na zemljište i ljudsku psihu, ne preporučuju izgradnju stambenih zgrada sa više od 10 spratova. Jednolični neboderi ne samo da ne stimulišu stvaralačku aktivnost i radnu sposobnost već, naprotiv, izazivaju depresiju i eksplozije nemotivisane agresije. Pored toga, što je veća gustina stanovništva, to je veća stopa kriminala. Zato danas mnogi daju prednost kućama van grada i životu na parčetu svoje zemlje i svakodnevnom boravku u prirodi.
Koji sprat je najbolji?
Dok su oblakoderi na zapadu uglavnom predviđeni za kancelarije različitih firmi, kod nas su to još uvek stambene zgrade. Prilikom kupovine stana, budući stanari takvih novogradnji često se pitaju za koji sprat da se opredele. Stan „nebu pod oblake” ne preporučuje se onima koji pate od klaustrofobije ili se plaše visine (a penjanje na 10. sprat bez lifta nije nimalo lako). Stručnjaci upozoravaju da ti strahovi s vremenom ne nestaju.
Stanari nižih spratova (od prvog do trećeg) izloženi su većem zagađenju vazduha od izduvnih gasova iz automobila, a buka velikog grada mnogo više se čuje na visini. Zahvaljujući ugradnji savremenih PVC prozora, taj problem se danas lakše prevazilazi, ali se time znatno smanjuje provetrenost sanova.
Kvadrati za sreću
Danas važi pravilo da je stan od minimum 33 kvadrata dovoljan za jednog stanara, 42 kvadratna metra su za dvoje, a za porodicu od tri i više članova 18 kvadrata po glavi domaćinstva. Ali broj kvadrata po glavi stanovnika ni iz daleka nije pokazatelj komfora. Istraživanja pokazuju da stešnjenost sama po sebi ne utiče ni loše ni dobro na ljude.
Psiholozi poručuju da ogromna većina ljudi greši u tome što najveću sobu u stanu namešta kao dnevnu sobu. U tu prostoriju se stavlja udoban nameštaj, meke fotelje, trosedi i kućni bioskop - oko tog centra, kao ranije oko ognjišta, odvija se ceo život u stanu. Pri takvom modelu porodičnog univerzuma, nije nikakvo čudo što svi, a posebno deca, praktično žive ispred televizora. Najveću prostoriju je mnogo bolje pretvoriti u dečju sobu, jer je upravo deci neophodno najviše prostora za igranje i kretanje. To naročito važi za porodice u kojima dvoje ili više dece mora da boravi u istoj sobi.
Koliko soba?
Planirajući život u novom stanu, mi obično ne zamišljamo moguće sukobe u budućnosti, ali su oni, nažalost, ponekad neizbežni. Jedan od glavnih simbola porodičnog konflikta jesu zatvorena vrata. Možda ćete pomisliti da ako vaš partner nema svoju sobu (dakle, ne može u nju da se udalji, zalupivši vrata), neće biti ni razdora u porodici? Grdno se varate, poručuju psiholozi. U celom svetu danas postoji tendencija podele stambenog prostora na individualne zone. Taj proces se naziva personalizacijom životnog prostora.
Istraživanja pokazuju da je želja da se ima vlastiti kutak svojstvena svim ljudima, nezavisno od njihove skale životnih vrednosti, temperamenta i pola. Koliko god nam to strano zvučalo, ali što je u stanu više takvih ličnih kutaka, to više vremena članovi porodice provode zajedno
