Iako nekretnine u Beogradu važe za najskuplje u regionu, oni koji su u građevinskom poslu kažu da nema prostora za pojeftinjenje stanova u glavnom gradu Srbije.
Beograd je sigurno najskuplji grad u okruženju kada su u pitanju nekretnine i cena kvadrata stagnira, dok je u svim ostalim gradovima u okruženju pala pet do 20 odsto.
Iako kvadrat stambenog prostora na pojedinim lokacijama košta i više od 4.000 evra, poznavaoci prilika u poslu s nekretninama ne očekuju veće promene cena.
Skuplji stanovi na ekskluzivnim lokacijama i dalje se prodaju kao da finansijske krize nema, kažu građevinci.
Kako navode, kriza se može osetiti u prometu manjih, jeftinijih stanova, jer ih kupuju ljudi sa slabijom platežnom moći.
”Novi kvalitetni stanovi izgrađeni na dobrim lokacijama od kvalitetnih investitora, stanovi koje su izgradila ozbiljna građevinska preduzeća - za tim stanovima postoji potražnja i te cene se nisu menjale”, kaže direktor građevinskog preduzeća "Greda" Zoran Stanković.
Jedna od takvih zgrada nalazi se u novobeogradskom bloku 29, tik uz Beogradsku arenu, koju gradi Građevinska direkcija Srbije.
Za stanove u ovoj zgradi vlada veliko interesovanje iako je cena u izgradnji viša od 2.500 evra po metru kvadratnom.
Međutim, situacija u unutrašnjosti Srbije potpuno je drugačija. Tržišna cena skoro da je izjednačena sa građevinskom, pa nema prostora za njeno snižavanje, kažu u Građevinskoj direkciji Srbije.
Stanove u Nišu, Direkcija prodaje po ceni od 850 do 900 evra po metru kvadratnom, a cena izgradnje je preko 800 evra po metru kvadratnom.
Izgradnja u Novom Sadu, sa troškovima zemljišta i komunalnog opremanja, skuplja je od 850 evra po kvadratu, а Direkcija te stanove prodaje po ceni od 900 do 950 evra po metru kvadratnom.
U manjim gradovima situacija je još povoljnija za građane. U Medveđi se stanovi prodaju za 300 evra po metru kvadratnom, u Krupnju za 250, a u Doljevcu 400 evra.
Iako su nekretnine u Beogradu najskuplje u regionu, ne misle svi da su one previsoke.
”Ne mislim da je Beograd skup. Mislim da je Beograd istorijski na dobrom mestu i mislim da će postati središnji deo ovog dela Evrope i ekonomski centar. Dosta se radi na infrastrukturi i mislim da će još više graditi i postati sve interesantniji kako za strane investitore, tako i domaću populaciju“, smatra direktor agencije za promet nekretnina "Cvetković-Roškov", Miroslav Cvetković.
Prostora za snižavanje cena u Beogradu ima i on se mora tražiti u svim segmentima poslovanja sa nekretninama, od naknade vlasnicima parcela, do zarade investitora, za koje se u javnosti spekuliše da su ogromne i često idu i do 80 odsto.
Advokat Jovan Andrić, konsultant za investitore, ne slaže se sa tim i tvrdi da u legalnom poslu s nekretninama zarada iznosi najviše 30 odsto od ukupne vrednosti investicije.
”Cenu formiraju inputi, a to su takozvano raseljavanje ili isplata vlasnicima, naknada Direkciji, izvođacki troškovi, komunalna participacija i ostali troškovi, gde ulaze projektovanje, nadzor i ostale takse. To u ovom trenutku nije promenljivo“, kaže Andrić.
Poređenja radi, kvadrat stambenog prostora u centru Beogradu košta između 2.500 i 4.000 evra.
U centru Zagreba on iznosi od 2.500 do 3.000 evra, u Banjaluci oko 1.500, a u centru Sofije oko 1.500 evra.
