Vlasnici će posle stupanja na snagu novog Građanskog zakonika moći da za nadoknadu ustupe pravo građenja na svom placu na sto godina.
Posle isteka roka od sto godina, vlasnici i njihovi naslednici ostaju vlasnici zemljišta, ali i izgrađenog objekta na tom placu.
Ovu novinu – pravo građenja, predviđa prednacrt Građanskog zakonika, u sredu predstavljen u Apelacionom sudu u Nišu.
Profesor Dragor Hiber, član Komisije za izradu Građanskog zakonika objašnjava da graditelj može da gradi u trajanju prava građenja. Može i da ruši izgrađen objekat, menja njegovu namenu, etažira zgradu i prodaje stanove, stavlja građevinu pod hipoteku…
U ugovoru o prodaji stanova mora pisati da posle isteka najduže 100 godina vlasnik zemljišta dobija sve nazad, uključujući i prodate stanove. Dakle, oni su prodati samo na određeni vremenski period.
Privatna svojina se pravno izjednačava sa državnom
„Vlasnici stanova, kao suvlasnici zemljišta, biće odgovorni za kompletno stanje u kom se nalazi njihova zgrada.“
Deo o stvarnom pravu Građanskog Zakonika donosi nekoliko ključnih novina: svojina se proglašava ljudskim pravom, a sve svojine će biti međusobno ravnopravne. To znači da privatna svojina neće ubuduće biti pravno „slabija“ od državne i javne.
Profesor Hiber ističe da je 40 odsto nepokretnosti u Srbiji neuknjiženo ili neupisano na prave vlasnike, i da se on lično zalaže za potpuno sprečavanje vanknjižnog prometa.
Ovim zakonikom se precizira i uređuje etažna svojina, kao i pravo i obaveze etažnih vlasnika. Po rečima prof. Hibera, kada bude usvojen Građanski Zakonik, neće moći da se desi da neko od etažnih vlasnika odbije učešće u npr. popravci krova, lifta, ispumpavanju vode iz podruma, jer će ga zakon na to obavezati.
„Svojina obavezuje, a vlasnici stanova, kao suvlasnici zemljišta, biće odgovorni za kompletno stanje u kom se nalazi njihova zgrada, i ako to ne ispoštuju, snosiće zakonske posledice“, objašnjava on.
